Zašto je pravilno otpisati Africi dugove

Rezultati samita „Rusija-Afrika“, koji je održan ove nedelje u Sočiju, izazvali su višeznačnu, i uglavnom negativnu reakciju u ruskom društvu. U svakom slučaju, kod te strane, koje se tiču odnosi Rusije sa „crnim kontinentom“.

Na kraju sastanka predsednika Rusije Vladimira Putina sa liderima više od 40 afričkih država (kako južnije, tako i severnije od Sahare) Moskva je pristala da oprosti oko 20 milijardi dolara duga.

Odluka o tome doneta je još 2006. godine prema inicijativi MMF-a i Svetske Banke. Sam proces, međutim, traje godinama.

Rusija velikodušno oprašta dugove ne samo državama Afrike, nego i drugim svojim klijentima, iako su „neafrički“ pokloni skromniji. Na primer, Rusija je 2017. godine otpisala Kubi 353 miliona dolara, a Kirgiziji 130 miliona.

Prema rečima stručnjaka sa Instituta Afrike RAN Alberta Hamatšina „Rusija jednim udarcem ubija dve muve. Kao prvi, dugovi su beznadežni, oni su uzeti od države koja više ne postoji, od Sovjetskog Saveza, vlade država, od kojih mnoge već nekoliko decenija nemaju nikakvu vezu sa onim rukovodiocima koji su te dugove uzimali“, rekao je on.

Na primer, u državi, koja se sada naziva Demokratska Republika Kongo i koja je SSSR-u pomogla da se „bori sa kolonizacijom“, režimi se menjaju svakih deset godina i novi predsednici i diktatori se ne osećaju povezanim sa obavezama svojih prethodnika.

Ovaj slučaj je i sa Kirgizijom gde se revolucije dešavaju redovno, kao u normalnim državama izbori.

Druga muva, koju Rusija ubija, izgleda kao gest dobre volje Moskve prema državama u razvoju, nastavlja Hamatšin.

„Rusija je članica Pariskog kluba kreditora, i njene obaveze u vezi sa time su i u tome da olakšava ekonomske i socijalne patnje država dužnika. Za takve države nema posebnih razlika, da li će im dati kredit od  milijardi dolara ili otpisati istih 20 milijardi dolara; efekat će biti isti. Otpisivanje duga je isplativije, prestanu se nagomilavati kamate. Šta više, pad suverenog duga automatski povećava kreditni rejting tih država što je samo po sebi pozitivno za ekonomiju“, objašnjava stručnjak.

Rusiji ovo odgovora pre svega politički. Moskva time ispunjava svoje obaveze u okviru međunarodne politike obezbeđivanja stalnog razvoja ne trošeći ni kopejke sopstvenih sredstava.

U Africi se sreću interesi takvog broja država i privatnih kompanija da je veoma teško doći do nečijeg interesa, govori rukovodilac odeljenja država Azije i Afrike sa Instituta političkih istraživanja Arsenije Grigorjev.

„Afrički kontinet je istorijski osuđen da bude arena stalnih sukoba, zbog toga što su bivše kolonijalne države određivale granice bez reda, i te granice bez ikakve logike dele etnose i ekonomske regione. A kako je Afrika bogata prirodnim rudama, onda borba za njih uvlači kako lokalne rukovodioce, tako i spoljašnje, neafričke države i korporacije“, rekao je on.

Rusija se trudi da se vrati u Afriku nakon prve postsovjetske decenije, nastavlja stručnjak Instituta Afrike RAN Ariadna Pozdnjakova.

„Kada su nakon raspada SSSR-a u Moskvi prestali da vide afričke režime kao političke saveznike, Rusija je na neko vreme izgubila u Africi interese. Čak kada su države dužnici nudili Moskvi trgovinske ugovore zarad gašenja dugova, Rusija je te ponude ignorisala. Razume se, afričke države nisu bile uporne“, rekla je ona.

Pozdnjakova kao primer navodi Ugandu, čija je vlast pokušala da isporučuje u Rusiju pamuk, kako bi na taj način isplatila dugove Sovjetskom Savezu.

Međutim, prema njenim rečima, vlada, na čijem je čelu tada bio Ivan Silajev, odbila je ovu ponudu.

Danas Rusija u državama „crnog kontinenta“ ne vidi više političke saveznike, nego izvor prirodnih resursa i dobavljače poljoprivrednih proizvoda, koji se više ne mogu isporučiti, na primer, kokosa (i ulja od kokosa).

Izvor: sneg.tv.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име