Evropa počela da sumnja u Srbiju

Izvor fotografije: Aleksandar Miridonov /Kommersant.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da potpisan u petak sporazum o slobodnoj trgovini u EAES nikako ne protivreči evropskom putu Beograda. Međutim, Evropska Unija, koja je pozvala Srbiju da se odrekne od potpisivanja sporazuma, obećala je da će „pažljivo pratiti situaciju“. A Evropski parlament je posumnjao u „privrženost Beograda evropskoj perspektivi“. Sa detaljima korespondent “Ъ” na Balkanu Genadij Sisojev.

„Sporazum o slobodnoj trgovini sa EAES odgovara evropskoj politici Srbije. To je ekonomski, a ne politički sporazum“, izjavila je srpska premijerka Ana Brnabić nakon povratka u Beograd iz Moskve, gde je u petak potpisala odgovarajući dokument. Srpske vlasti insistiraju da je sporazum pogodan za Beograd, jer mu daje pristup na tržište sa 180 miliona potrošača i oslobađa od carina oko 95% srpskih proizvoda, koji idu u države EAES.

Ustalom, u Evropskoj Uniji, u koju Srbija treba da uđe, na sporazum gledaju drugačije. Krajem avgusta, kada je postalo zvanično potpisivanje sporazuma, lideri ministarstava inostranih poslova u Evropskoj Uniji su pozvali Srbiju da odbije to potpisivanje, objavivši da se dogovor kosi sa planovima pristupa EU. Opšte mišljenje evropskih ministara tada je izrazio ministar inostranih poslova Slovačke Miroslav Lajčak:

„Vi se ne možete istovremeno kretati u nekoliko pravaca. Ako je vaša orijentacija prema Evropi ozbiljna, tada donosite odluke, koje vas njoj približavaju. Što se ne može reći u ovoj odluci.“

Ovog puta predstavnica EU Maja Kosijančić upozorila se Srbija tokom pregovora sa Evropskom Unijom „obavezala da do ulaska izađe iz svih sporazuma o slobodnoj trgovini“ i da u Briselu „pažljivo prate situaciju“. Ona je napomenula da je glavni trgovinski partner Beograda EU, u koju odlazi 63% trgovine, a na Rusiju se odnosi manje od 10%, a „evropske investicije u Srbiju su deset puta više od ruskih“.

Skoro istovremeno sa negativnom reakcijom rukovodstva EU na potpisivanje sporazuma sa EAES u Evropskom parlamentu bio je pripremljen analitički izveštaj o politici Beograda. Njegov glavni zaključak zvuči kao ozbiljna pretnja Beogradu: „Razočarana sporim progresom na putu do članstva EU, Srbija je otvorila put do tesnih veza sa Rusijom i Kinom, što stavlja pod sumnju opštu privrženost Beograda evropskoj perspektivi“.

U poslednje vreme Srbija je značajno aktivirala politiku u ruskom pravcu. Nedelju dana pre posete Ane Brnabić u Moskvi, Beograd je posetio ruski premijer Dmitrij Medvedev. Za početak decembra planiran je susret predsednika RF Vladimira Putina i srpskog kolege Aleksandra Vučića.

Prošle nedelje predsednik Srbije je posetio zajedničku srpsko-rusku vojnu obuku „Slovenski štit-2019“ koja se održavala do 29. oktobra na srpskom aerodromu u Batajnici. U toj obuci učestvovala je divizija ruskih zenitnih raketnih kompleksa S-400 i „Pancir-S“, koji su dostavljeni u Srbiju vojno-transportnim avionima Vojske Rusije. Pritom je Ministarstvo odbrane naglasilo da je ovo prvi slučaj, kada kompleksi S-400 učestvuju u obuci izvan RF. Za vreme posete obuci Aleksandar Vučić je saopštio da će Srbija kupiti od Rusije jedan sistem „Pancir-S“, a dvema S-400 bi rešila sve probleme sa zaštitom svog vazdušnog prostora.

Aktiviranje Srbije u ruskom pravcu dešava se primetnom pooštravanjem pritiska na Beograd od strane Zapada na Kosovo. Prošle nedelje je Aleksandar Vučić otvoreno priznao da u „kosovskom regulisanju Beograda danas niko ne predlaže ništa, osim priznanja Kosova u njegovim sadašnjim granicama“. A beogradsko izdanje Blica pozivajući se na informisani izvor je saopštilo da je na nedavnom susretu sa predsednikom Srbije novi specijalni predstavnik SAD-a za srpsko-kosovsko
regulisanje Ričard Grenel tražio od Aleksandra Vučića da brzo prizna Kosovo i saopštio da će Amerika pogurati EU na oštriji pritisak na Beograd u tom pravcu.

Neprijatni znak za Srbiju je, između ostalog, i za ostale balkanske države, postao i nedavno odbijanje Saveta EU da započne obećane pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom o pristupanju, iako su te dve države ispunile praktično sve zahteve za to, a Skoplje je zaključilo sa Atinom istorijski dogovor o novom nazivu makedonske države. Na Balkanu su ovo u najmanju ruku ocenili ovo kao „zaustavljanje širenja EU“. A predsednik Srbije je u toj odluci video „potvrdu pravilnosti svoje politike jačanja veze sa Rusijom i Kinom“. „Mi moramo samo o sebi da se brinemo. To je jedini način i metod. Sve drugo je bez rezultata“, izjavio je Aleksandar Vučić
u intervjuu za Financial Times.

„Rast aktivnosti Srbije u odnosu sa Rusijom je primetan, potvrdio je za “Ъ” uz uslov anonimnosti evropski diplomatski izvor. Da li ovo označava i korekciju spoljašnopolitičkih akcenata Beograda, treba da kažu sami srpski predstavnici“.

Ova mogućnost pružiće se uskoro. Frederika Mogerini, koja odlazi sa mesta rukovodioca evropske diplomatije, pozvala je balkanske lidere na radnu večeru 29. oktobra. A predsedavajući Evorpskom komisijom Žan Klod Junker održaće istog dana odvojeni susret sa Aleksandrom Vučićem.

Izvor: kommersant.ru.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име