Zašto Putin neće spasiti ruski jezik

Ruski jezik je postao žrtva „pećinskih rusofoba“, koji se trude da podrivaju njegov uticaj izvan granica domaćeg areala postojanja, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

Stvarno zatišje interesovanja za ruski jezik „veštački podgrevaju“ u svetu zato što se Rusije „još uvek boje“, pretpostavio je Putin.

On je priznao da nikakvi novi Puškini i Tolstoji neće stvoriti interesovanje za ruski jezik u svetu dok Rusija ne postane zanimljiva ovom svetu kao ekonomski partner.

Dok ekonomski preporod Rusije traje u utopijskoj literaturi, Putin je predložio prosti i njemu razumljiv (i celoj sadašnjoj vlasti) metod: zabraniti korišćenje Vikipedije u RF. Putin je predložio da se zameni Vikipedija njenim domaćim „analogom“ Velikom Ruskom Enciklopedijom.

Nikakva plata nije dovoljna

Lingvistima, međutim, nije jasno na koji način se centralizovano stvoreni informacioni resurs može u principu konkurisati Vikipediji, prvobitno i sto posto formiranom preko „kraudsorsinga“, snagom svih korisnika.

Navodnici ovde nisu slučajni, zbog toga što stručnjaci ne smatraju Veliku Rusku Enciklopediju potpunom zamenom Vikipedije.

Pokušaj da se stvori potpuna alternativa Vikipediji centralizovanim putem u principu je osuđen na neuspeh, smatra administrator njenog ruskog segmenta Vikipedije Ilja Šurov.

„Kojim god sredstvima i brojem zaposlenih da radi na stvaranju i podrškom VRE, on ne može da pristupi resursu, koji se stvara i obnavlja u režimo realnog vremena od strane miliona korisnika, koji, pritom, sve to rade potpuno besplatno,“ rekao je on za Sneg.tv.

Šurov navodi za primer situaciju, pri kojoj rezultati nekog sportskog uspeha se obnavljaju u Vikipediji kako se dogode.

Nikakvi „kolektiv za platu“ ne može da isprati takve promene čisto fizički: nemaju dovoljno ruku i vremena.

„Jedno je ako je zadatak da se stvori neki fundamentalni resurs po nekoj tematici, matematički ili neki takav. U tom slučaju, naravno, kolektiv profesionalnih matematičara može da stvori informacioni produkt, koji će biti tačniji i dublji od analognih članaka na Vikipediji. Međutim takav proizvod će se stvoriti jednom i zauvek, a u to vreme članci na Vikipediji se neprestano obnavljaju, ispravljaju, i na kraju, koliko god to paradoksalno bilo, oni su tačniji od neke „fundamentalne“ enciklopedije“, naglašava Šnurov.

Sama ideja da se stvori enciklopedija u tradicionalnom shvatanju te reči, kao nešto fundamentalno i van kritike, čini se zastarelom, smatra predsednik Fonda informacione demokratije Ilja Masuh.

„Ako uzmete Veliku Sovjetsku enciklopediju ili enciklopediju Britannica, da li ćete danas naći mnogo pozivanja na njih? Jedino u nekim specijalizovanim radovima. To je u vezi sa time, što nikakva tradicionalna enciklopedija ne može da parira sa elektronskim resursima na svetu, gde se obim informacija udvostručuje svakih nekoliko godina“, rekao je on za Sneg.tv.

Masuh se slaže da na račun „neprofesionalizma“ autora Vikipedije, informacija podleže greškama.

Međutim, dodaje, da će takvu grešku momentalno ispraviti drugi pažljivi korisnici, a na ispravke grešaka u „tradicionalnim“ enciklopedijama potrošiće se mnogo više vremena.

„Pećinski Rusi“

Nemoguće je spasiti i sačuvati ruski jezik nekim administrativno-organizacionim metodama, zbog toga što je jezik živi organizam i ne podleže nikakvim „rukovodećim nalozima“, naglašava dekan filološkog fakulteta MGU Marina Remneva.

„Ja se nisam posebno udubljivala u izjavu Putin na Savetu ruskog jezika, zbog toga što je jasno da nije on tu izjavu pisao. Pre će biti da su te teze njemu dostavili iz Instituta ruskog jezika RAN. A tamo su sliku još i ublažili, zbog toga što je situacija sa ruskim jezikom još tužnija, nego što je predstavljeno u izveštaju predsednika“, rekla je ona za Sneg.tv.

Glavno što nije rečeno u tezama Putina, je to da osnovna pretnja ruskom jeziku nisu neki inostrani „pećinski rusofobi“, nego sami Rusi.

„Nivo vladanja maternjim jezikom u tačnosti odražava nivo obrazovanja i intelektualnog razvoja društva,“ govori dekan.

Katastrofa ruskog jezika je direktno povezana i izazvana situacijom unutar države.

Slična katastrofa ruskog jezika se desilo pre tačno sto godina, u rezultatu čega se on zamenio „sovjetskim“, napominje Remneva.

„Dvadesetih godina prošlog veka u vezi sa masovnim uništavanjem inteligencije kao klase norme ruskog jezika su se promenile dramatično. Međutim skroz do rata ostajali su neki etaloni, nasleđe „srebrnog veka“. Ahmatova, Cvetajeva, Bulgakov. Oni su pokazivali neki nivo pristojnosti ruskog jezika bez ikakvih enciklopedija. Danas takvih pojedinačnim etalona nema, čak među učiteljima ruskog jezika u školama“, govori dekan filozofskog fakulteta MGU.

Izvor: sneg.tv.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име