Rusija je Evropa. Državi predložena tri scenarija za budućnost

Pred Rusijom stoje tri puta kojima ona može da krene u budućnost. Ta tri puta opisao je predsednik Francuske Emanuel Makron u intervjuu za list The Economist.

Prvi „severnokorejski“: Rusija obnavlja status naddržave, oslanjajući se isključivo na svoje resurse.

Drugi „kineski“: Rusija se pretvara u vazala Pekinga i prebacuje njemu deo briga o obezbeđivanju svog mesta na svetskoj areni.

Treći „evropski“: Moskva sarađuje sa EU na bazi ukupnog nastojanja da se stvori sila, ako ne suprotstavljajuća onda nezavisna od SAD-a.

Pogodna Rusija

Očigledno je da je Makron prva dva scenarija ozvučio prosto „radi mase“, ustvari ga interesuje samo poslednji, govori vodeći naučni saradnik Instituta Evrope RAN Sergej Fjodorov.

„Rusija je Francuskoj, kulturno, istorijski i ideološki mnogo bliža, nego Amerika. I veza Pariza i Moskve je u nekom smislu prirodno nastojanje za partnerstvo na fonu otuđenja, koje se pojavilo između Evorpe i trampovske Amerike“, rekao je on za Sneg.tv.

„Nova“ politika Makrona u ruskom pravcu je postala iskristalizovana upravo nakon toga, kako su ga „pustili“ za vreme vizite u Vašingtonu odmah posle njegovog izbora.

Reakcija Makrona je bio poziv Vladimiru Putinu da dođe u Versaj.

„U Francuskoj su shvatili da je pri daljem sukobu sa Rusijom neki dalji razvoj EU nemoguć. Evropska Unija neće poći na ulogu samostalnog igrača, ako nema strateškog partnera, funkcija koju je SAD pri Trampu odbio“, govori stručnjak.

Rusija je pogodnija za Pariz i EU u svojstvu takvog partnera još i čisto geografski.

„Odatle potiču i izjave Makrona o „smrti mozga NATO“. On je jasno ukazao na projekat samostalnosti Evrope i na političkom, i na vojnom planu, i u oblasti bezbednosti. A sva ta pitanja bez Rusije EU ne može da reši“, govori Fjodorov.

Kako su Evropljani zatvorili Ameriku

U istom intervjuu za The Economist, Makron je izjavio da je politika SAD-a prema saveznicima NATO dovela do „smrti mozga“ alijanse.

Danas politika administracije Donalda Trampa tera evropske članice NATO da spremaju scenario, pri kome se EU brine o odbrani sama, ne računajući na prekookeansku pomoć, saglasan je rukovodilac Centra germanskih istraživanja Instituta Evrope Vladislav Belov.

„Poslednjih godina Evropljani smeštaju centar odbrambene teže na svoju stranu okeana. Takva tačka otcepljena je bila Lisabonski sporazum, u kome se deklariše da Evropska Unija mora da postane samostalna jedinica u oblasti spoljnje i odbrambene politike“, rekao je on za Sneg.tv.

Izvor: sneg.tv.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име