Odlaže se revolucija: da li Rusi žele građanski rat

0
4497

Rusiji ne preti revolucija, zbog toga što svaka grupa građana ima svoje razloge zašto je ne želi. Tako, u svakom slučaju, smatra direktor Ruskog centra za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM) Valerij Fedorov.

Sama činjenica toga da vodeći sociolog govori na ovu temu, doziva u misli šalu iz sovjetskih vremena: „Odakle da saznamo o događajima u svetu? Iz demanta TASS“.

Takođe je poznato da u kući obešenog ne govore o konopcu. Po istom principu, samo razmatranje mogućnosti (ili nemogućnosti, što je isto) revolucije u Rusiji najbolje navodi na misao da takve misli lebde u vazduhu. Zbog toga ako bi revolucija bila apsolutno hipotetička varijanta, nju bi razmatrali često, koliko i napad vanzemaljaca.

Direktor Ruskog centra za istraživanje javnog mnjenja navodi podatke sopstvenih anketa svoje organizacije. Po njima samo 12% Rusa bi pozdravilo revoluciju.

To, što mi želimo, toga nema

Ne osporavajući cifre ovih anketa, njihovo tumačenje Fedorovim izgleda nekako ponižavajuće za anketirane. Tako, po mišljenju sociologa,

  • Omladinu zanimaju samo gadžeti i kibersportovi;
  • Ljudi oko 45 godina misle samo o automobilima i stanovima;
  • Penzioneri se mole državi kao službi spasenja.

Razgovarati sa samim Valerijom Fedorovim u četvrtak nismo uspeli, on nije bio u Rusiji. Njegova koleginica po profesiji Olga Krištanovskaja (direktor sociološke laboratorije) smatra da zaključci direktora VCIOM-a nisu potpuno korektni.

„Teško je osporiti da dobro jesti i imati modne igračke žele svi i revolucionari i kontrarevolucionari. Međutim, u uslovima savremene Rusije je tako da konzervativne vrednosti ispovedaju uglavnom, izvinite, starci. Oni su sebe zatvorili u kutije, lišivši državu svežeg vazduha, koji je tako potreban omladini“, rekla je ona za Sneg.tv.

Prema ubeđenju sociologa, konzervativne vrednosti, koje se nasilno unose u rusko društvo, organski protivreče stremljenju, ne samo omladine, nego i svih ekonomski aktivnih građana države.

„Ljudi žele profesionalno da rastu, razmenjuju informacije sa celim svetom, putuju, budu deo tehnološke revolucije. Po anketi naše laboratorije, Rusima strašno nedostaju upravo pozitivni ciljevi. A, oduševljavati se ideologijom „neka sve bude kako jeste“ teško je moguće“, govori stručnjak.

Konkurencija vrednosti u ruskom društvu sama po sebi nosi revolucionarni naboj, smatra ona.

Moguće je da se direktor Ruskog centra za istraživanje javnog mnjenja nije dobro izrazio ili ga nisu potpuno tačno citirali. Za Fedorova se zauzima dekan fakulteta primenjene politologije VŠE Mark Urnov.

„Često se mešaju dva pojma: želja za promenom i načini, kako te promene dostići. Danas u Rusiji promene želi većina građana. Međutim, ja se slažem sa Fedorovim da većina takođe ne shvata, i oseća da jedino uličnim protestima mogu da se dobiju te promene,“ rekao je on za Sneg.tv.

Urnov napominje osnovne uslove revolucionarne situacije, poznate iz klasične politologije. Samo nedovoljstvo stanovnika svojim položajem nije dovoljno. Neophodno je da je situacijom nezadovoljan i značajni deo elite.

Primetno je da se podaci o spremnosti Rusa na revoluciju, koje je naveo direktor VCIOM-a, značajno razlikuju od podataka iste ankete, koju je sproveo Levada centar.

Prema podacima Levada centra, u državi ne želi nikakve promene samo 8% Rusa.

Izvor: sneg.tv.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име