Predloženo da se kurs rublje zamrzne

Devizni kurs rublje treba regulisati, kako ruska nacionalna valuta ne bi zavisila od kolebanja tržišta. Takav predlog je Centralnoj banci RF dao komitet Državne Dume za ekonomsku politiku.

Kako bi bilo moguće regulisati kurs rublje istovremeno je potrebno uvesti ograničenja za operacije sa inostranom valutom.

Režim za upravljanje deviznog kursa postojao je u Rusiji od 1999. godine do 2014. godine. Centralna Banka je regulisala koridor vrednosti i ako bi dolar ili evro probijali gornje granice, počinjala bi da prodaje valutu na berzi, a ako bi probijali donje granice, kupovala bi.

Iako defakto Centralna banka i danas održava kurs rublje u određenim granicama periodičnim intervencijama, formalno se kurs oformljava potražnjom i ponudom na međunarodnoj banci. Politika Centralne banke je i danas da ne dozvoljava rublji da veoma ojača.

U predlogu Državne Dume iskaču koncepcije, koje je aktivno iznosio Sergej Glazjev dok je bio savetnik predsednika, govori rukovodilac katedre finansijskog menadžmenta REU Plehanova Konstantin Orlov.

„Zadatak Centralne banke prema Ustavu je da podržava snagu nacinalne valute. Međutim, Centralna banka u svakom slučaju izjavljuje da se ne meša u formiranje valutnih kurseva i da ne planira to da radi“, rekao je Orlov za Sneg.tv.

Sergej Glazjev je bio otpušten sa dužnosti savetnika predsednika RF u oktobru.

Ne može se reći da Centralna banka govori neistinu. Ona govori poluistinu. U manje-više mirnim periodima njeno prisustvo na deviznom tržištu u suštini je neprimetno, ili je suvišno. Međutim, kada kurs počne da se koleba, Centralna banka ne daje rublji da poleti suviše visoko, ili da padne suviše nisko.

„Suština saveta Državne Dume Centralnoj banci se sastoji od toga da nije suviše bitno koji će kurs biti fiksiran, 80 rubalja za dolar ili 50. Važno je da svi učesnici tržišta budu sigurni da se ovaj kurs neće promeniti bez obzira na kolebanja cene nafte i ostalih makroekonomskih faktora“, pojašnjava stručnjak.

Za većinu subjekata ruske ekonomije ova garancija bi bila veoma korisna zbog toga što, prema oceni Orlova, oko 70 procenata narodnih preduzeća rade na uvoznoj sirovini.

Fiksacija kursa rublje bi omogućila da se targetuje inflacija na delu što bi bilo korisno ne samo proizvođačima, nego i potrošačima.

Ako svima bude tako dobro, onda zašto se Centralna banka protivi usvajanju predloženih punomoćja?

Zbog toga što ekonomske realije mogu veoma brzo da dovedu do toga da se u ekonomiji pojavi ogromna suma nepovezanih rubalja, objašnjava stručnjak.

Sva predskazanja kolebanja kursa rublje u kratkoročnoj perspektivi mogu biti osnovana isključivo na posedovanju „tajnog znanja“, to jest ona ne podležu tačnoj prognozi, smatra direktor i rukovodeći partner investicionog partnerstva ABTrust Aleksej Bačerov.

„Nagli skokovi kursa uved slede za nekim događajem, koji je nemoguće predskazati ranije. Zbog toga ako bi taj događaj bio poznat ranije, njegov uticaj bi ranije odredio kurs valute. To jest, prognoza kursa valute, to je prognoza nekih događaja u nekoj sferi, ekonomiji, politici, prirodnim pojavama i td.“, rekao je on za Sneg.tv.

„U svim prognozama uvek ima mnogo informacione buke, tako da je zbog nje nemoguće „čuti“ otkucaje pulsa tržišta. Ovaj šum zaglušuje slabe znakove približavanja ovog događaja, koji će u suštini pogurati ovaj ili onaj trend na deviznom tržištu. Eto, zbog čega u većini slučajeva i trejderi, i obični građani, saznaju o ovim tokovima tek kada se dogode“, govori stručnjak.

Izvor: sneg.tv.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име