Čega se boje Rusi: objavljena „karta strahova“ stanovnika RF

0
468

Socijalna nepravda, pad prihoda i mogućnost ostanka bez besplatne medicinske pomoći su glavne brige, koje ne daju Rusima da mirno spavaju. Ovo su izjasnili sociolozi Ruskog centra za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM).

O socijalnoj nepravdi se brine 68% anketiranih. Pada životnog nivoa se boji 63%. Nemogućnost da dobiju medicinsku pomoć brine 58% ispitanika.

U „karti strahova“ su zabeležene takve brige od nereda, izazvanih akcijama protesta protiv vlasti (39%).

A, takve nerprijatnosti, kao što su međunarodni sukobi ili kriminal, nalaze se negde na poljima te „karte“.

Doktore, bojim se

Procenat ljudi, koji osećaju neki strah, veoma zavisi od socijalno-ekonomskog ili političkog konteksta, jer on u nekoj meri izlazi na površinu fobije, koju u drugim uslovima, moguće, ne bi imali, govori doktor socijalne psihologije, profesor RUDN Maksim Kiselev.

„U periodima društvenih preloma i istorijskih razvoja broj ljudi, koji osećaju neki strah, naglo raste u svim vremenima, bilo to početkom 20. veka, 90-tih godina ili danas. Takvi periodi su odlična podloga za neku fobiju, misticizam, a da ne govorim o potpuno racionalnim bojaznima,“ rekao je on za Sneg.tv.

Pritom socijalni psiholozi jasno razdvajaju strahove, koje rađaju problemi u glavama njihovih nosilaca, i strahove „racionalne“, koji su generisani objektivnim spoljnim uzrocima.

Ne treba sociojalnu depresiju koja se pojavljuje u ruskom društvu isključivo vezivati sa lošijim materijalnim položajem.

Jer čovek ne živi samo od hleba, napominje socijalni psiholog Centra političke tehnologije Aleksej Rošin.

„Setite se Rusije odmah posle Građanskog rata. Lom, siromaštvo. Zbog toga su depresije društva u celini tačno takve, kakve izazivaju depresiju kod jednog čoveka: izgubivši ukus života, orijentire, odsustvo pozitivne perspektive, radi koji bi bilo smisla zatvarati oči pred tekućim poteškoćama“, rekao je on.

Postoji i druga verzija, zbog čega savremeno rusko društvo oseća strahove dodaje Rošin.

„Društvo na sebi primerava emocije i vrednosti, koje se generišu njegovim obrazovnim slojevima, prosto zbog toga što kod tih slojeva postoji mogućnost da se svoja percepcija sveta prenosi preko medija, bioskopa, pozorišta, umetnosti. Danas mi vidimo da taj deo društva ne nalazi ulogu za sebe u modelu ruske ekonomije i političkog sistema. To nekako liči na dekadentska raspoloženja u 1910-tim godinama, kada su cvetali strahovi samoće, samoubistva i ostalih pojava depresije“, napominje on.

Pre tačno sto godina ovaj dekadens je završio potpunim slomom socijalnih struktura ruskog društva, zatim Građanskim ratom i popunjavanjem vakuma novim tipom čoveka, koga nekada sarkastično nazivaju „homo sovetikus“.

Sudeći po oceni Ruske agencije za istraživanje javnog mnjenja, slična perspektiva sada brine 39% Rusa.

Izvor: sneg.tv.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име