Ekolozi su zatražili od SAD-a i EU da preuzmu 54% rashoda za zaštitu prirode

Earthshots - USGS.

Sjedinjene Države i države Evropske Unije, koje vode najaktivniju privrednu delatnost u svetu, moraju da preuzmu 54% rashoda za likvidaciju negativnih posledica promene klime na Zemlji. Upravo su oni postali uzrok sadašnje krize i ovakav korak će postati za njih „važna mogućnost da ispune svoje obaveze pred onima, koji su najviše stradali od klimatskih katastrofa“, smatraju predstavnici nekih organizacija za zaštitu prirode.

Prema oceni ekologa, 10 % stanovnika planete živi u najkomfortnijim uslovima i generiše oko 50% štetnog otpada u atmosferu. Pritom, polovina stanovništva, koji su na granici ili van granice siromaštva, odgovorna je samo za 10% zagađenja.

Sjedinjene Države moraju preuzeti 30,4% rashoda za ekologiju, Evropska Unija 24%, a Kina 10,4%. Ova sredstva je neophodno usmeriti na pomoć državama u razvoju, koje su stradale od poplava, suša, uragana, koji su izazvani klimatskim promenama.

Ekološki aktivisti su izračunali i okvirni iznos, koji je neophodno godišnje izdvajati za ekološke ciljeve do 2030. godine. Kako piše „Interfaks“, oni su 300 milijardi dolara. Izjave ekologa su objavljene pre klimatskog samita u Madridu, koji je planiran za 2-13. decembra. Na konferenciji UN-a za klimatske promene neophodno je razraditi mehanizam za nadoknadu gubitaka i štetu, povezanih sa problemima globalnog zagrevanja.

Autori izjave napominju da su konvencija UN-a za promenu klime, koja je stupila na snagu 1994. godine, a takođe Pariski dogovor za klimu 2015. godine osnovani na principima poštene raspodele među državama zajedničkog tereta, ublažavanja posledica promene klime i prilagođavanja tim promenama.

Strateški cilj Pariskog sporazuma ostaje rast srednje temperature na planeti krajem XXI veka u okviru „mnogo niže“ od dva stepena u odnosu na doindustrijski nivo. Osim toga, neophodno je „uložiti napor“ kako se ne bi dozvolilo zagrevanje od 1,5 stepena. Dokument je stupio na snagu 4. novembra 2016. godine nakon što ga je 55 država ratifikovalo.

Pariski sporazum, prema stanju od septembra 2019. godine, važi za 186 država. Rusija učestvuje u njemu od septembra 2019. godine. Sjedinjene Države su izjavile da ga napuštaju 2017. godine, a započele sam proces u novembru 2019. godine.

Izvor: ridus.ru.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име