Zemljotresi će pomiriti Balkan?

0
325
en.m.wikipedia.org.

Poslednjih dana Balkan se trese: zemljotresi u Crnoj Gori, Italiji, Grčkoj. Najgori zemljotresi su bili u Albaniji, gde je, do momenta pisanja ovog članka, pronađeno 47 poginulih i više od 650 ranjenih. Seizmolozi upozoravaju da se podzemna pomeranja mogu nastaviti. Uteha može biti jedino to što je tragedija u Albaniji objedinila balkanske države nakon krvavog raspada Jugoslavije.

Balkanski televizijski kanali su puni reportaža o tome kako spasilački timovi iz raznih država zajedno traže ljude pod ruševinama u Albaniji. Spasilački tim departmana za krizne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, koji rade u pogođenom zemljotresom Timanu, još pamte, kako su čistili zgrade porušene u NATO bombardovanju 1999. godine u Srbiji. Danas oni pomažu albanskim spasiocima. Zajedno sa spasiocima iz Hrvatske i nepriznatog Kosova. Fotografija na kojoj kosovski i srpski spasioci predaju jedan drugom delovi porušene zgrade, obišla je sve balkanske medije. Profesionalnim spasilačkim timovima pomažu i lokalni stanovnici. „Albanski građani su pokazali veliku solidarnost u ukazivanju pomoći volonterima i ukazivanju pomoći svojim sugrađanima“, izjavio je ambasador Srbije u Albaniji Miroljub Zarić. Svoju pomoć nude i obični građani Srbije, i vlasti: tako je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić ponudio pomoć Tirani, koja je takođe preživela zemljotres, pozvavši gradonačelnika albanske prestonice Eriona Veliaja.

„Katastrofa je objedinila balkanske države“, „Ovo pokazuje da bol objedinjava iznad svih izgrađenih barijera i granica“, „Tragedija razriva dušu, ali ovaj primer solidarnosti daje nadu“, ovakvi naslovi krase balkanske novine.

Noć košmara sa produžetkom

26. novembra, u 3:56 ujutru po lokalnom vremenu, u Albaniji se desio zemljotres jačine 6,4 po Rihteru. Epicentar se nalazio 21 km od grada Drač. Najviše je pogođen grad Timan. Veliki deo ranjenih i skoro sve žrtve su iz tog grada.

Tragediju nije izbegla ni porodica premijera Albanije Edija Rame: pod ruševinama je poginula verenica njegovog sina Georga Kiki zajedno sa roditeljima i bratom. Govoreći o ovome televizijskom reporteru, albanski premijer nije mogao da zadrži suze.

U 4:03 su se desili novi potresi jačine 5,3 stepena, ali ovaj put je epicentar bio na 10 km od albanskog mesta Šijak. U 7:08 kod Drača potresi su se ponovili, ovaj put jačine 5,4 stepena.

Seizmički udar su osetili stanovnici celog Balkana i okolnih država: zemljotres se osetio u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Grčkoj, Italiji, Crnoj Gori, Srbiji i Severnoj Makedoniji. Eho albanskog zemljotresa je otišao čak do Švajcarske: tamo je zabeležena seizmička aktivnost od 1,7 stepena. Nakon prvih, udarnih potresa u Albaniji, u 10:19 ujutru zemljotres jačine 5,4 stepena se desio u Bosni i Hercegovini. Epicentar se nalazio 17 kilometara od Mostara. Potres se osetio u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji.

Ovim se košmar nije završio. 27. novembra u 8:23 zatresla se Grčka. Epicentar jačine 6 stepena se nalazio na 43 km od kritskog grada Kissamos. A, 29. novembra u 10:52 ponovio se zemljotres u Albaniji. Epicentar se nalazio na 42 km od prestonice Tirane i na 18 km od već dosta pogođenog Drača, jačina potresa je dostizala 4,9 stepena. Ovi zemljotresi su se ponovo osetili skoro na celoj teritoriji Balkana. Mali zemljotres od 2,9 stepena sa epicentrom na 20 km od Karlovca osetila je Hrvatska.

Nova tragedija je još uvek moguća

Seizmolozi upozoravaju da se zemljotresi mogu nastaviti: Balkan je jedno od seizmički najaktivnijih mesta Evrope. Upravo ovde se dodiruju sve tri tektonske ploče: afrička, arapska i evroazijska.

„Radi se o tome da afrička tektonska ploča ulazi ispod Evroazije, i izaziva zemljotrese. Osim toga, postoji sistem od nekoliko manjih tektonskih ploča, koje svojim pokretima izazivaju razornije zemljotrese u tim zonama, gde se nalaze. Na Balkanu se to dešava, uglavnom, na teritoriji Grčke, Albanije, i delimično, Severne Makedonije“, pojašnjava profesor geografije sa fakulteta filozofije Univerziteta u Istočnom Sarajevu Jelena Goljanin.

Samo Jadransko more se nalazi na takvoj mikro tektonskoj ploči, koja se u mezozoiku odvojila od afričke ploče i sada udara o evroazijsku ploču, što izaziva zemljotrese. Svake godine ova ploča ulazi ispod evroazijske na nekoliko milimetara. Mali, ali pritisak u zemljinoj kori se nakuplja i, pre ili kasnije, ispušta se zemljotresom. Balkan je u poslednje vreme seizmički dosta miran. Međutim, kako su još prošle godine upozoravali Dario Sleijko i Stefano Paroli iz italijanskog Centra seizmičkih istraživanja, što se duže nakuplja pritisak, to će biti jači zemljotres.

U vezi sa mogućnošću novih zemljotresa, građane Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije je ozbiljno zabrinula izdržljivost svojih kuća. Ovim pitanjem su i vlasti zabrinute. Radi se o tome da je do 1963. godine, kada je jak zemljotres jačine 6,9 stepena u potpunosti porušio makedonsku prestonicu Skoplje, kuće su se gradile i bez uzimanja u obzir da li su sposobne da izdrže zemljotres. Nakon 1963. godine u Jugoslaviji su uvedene norme, prema kojima su nove zgrade trebalo da izdrže zemljotrese od 6 stepena. Nakon zemljotresa od 7 stepena, koji se desio 1979. godine u Crnoj Gori, norme su pooštrene, nove zgrade su se gradile da izdrže zemljotrese od 7 stepena.

Nesreća je u tome, pojašnjava direktor Građevinske komore Srbije Goran Rodić što se na teritoriji bivše Jugoslavije mnogo gradilo bez dozvola i provere izdržljivosti. Do sada, prema njegovim procenama, u nekim delovima Beograda, do 85% kuća nije legalizovano, a to znači, da nisu proverene koliko su seizmički otporne. Stručnjaci smatraju da nizak kvalitet gradnje, između ostalog, ilegalne ili formirane sa kršenjem zakona, predstavlja najveću opasnost za balkanske države u slučaju narednog zemljotresa. Brigu Gorana Rodića izaziva i suviše velika gustina savremene gradnje: u ovom slučaju za ljude ne postoje bezbedna mesta pri rušenju zgrada.

Stručnjaci iz odeljenja dinamičke geologije Šumsko-geološkog fakulteta Beogradskog univerziteta izjavljuju da Srbija spada u teritorije, koje ne podležu riziku rušilačkih zemljotresa, zbog toga nema razloga za paniku. Prema ocenama stručnjaka informacione agencije „Tanjug“, najznačajnije zone, na koje se odnose skupljanje i izbacivanje seizmičke energije, nalaze se daleko od teritorije Srbije. „I kada se dešavaju zemljotresi, oni nisu tog intenziteta i rušilačke snage, kao što je to karakteristično za zemljotrese, koji su povezani sa tektonski aktivnim zonama na obalama Jadranskog, Jonskog i Egejskog mora“, izjavljuju stručnjaci.

Ekskluzivno za Balkanrus

Tatjana Ribakova

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име