„Represije nije bilo“: u Rusiji raste potražnja za novim staljinizmom

0
13

Komisija za toponimiku administracije Tveri je razmotrila zahtev suda da se demontira sa Tverskog medicinskog univerziteta tabla sa pominjanjem streljanja iz 1940. godine. Ovakle table se nalaze u unutrašnjosti univerziteta, gde se pred rat nalazio regionalni Narodni komersarijat unutrašnjih poslova SSSR-a (NKVD).

U 1940. godini NKVD je streljao u Kalinjinu više od 6000 Poljaka, koji su bili zarobljeni od strane Crvene Armije posle odvajanja Poljske sa nacističkom Nemačkom u septembru 1939. godine.
Osnov za odluku suda je navodno nedokazanost činjenice streljanja.

U svakom slučaju tverska inicijativa, je samo delimični slučaj pojave, koja se može nazvati restaljinizacijom, pokušaji savremene ruske vlasti da izbaci iz istorije sve, što se ne uklapa u njihovu sadašnju koncepciju „čuvajućeg patriotizma“.

Svake godine „senke prošlosti“ sve primetnije pokušavaju da ustanu iz svojih istorijskih grobova, potrvđuje direktor Memorijalnog centra istorije političkih represija „Perm – 36 “ Tatjana Kursina.

„Još kada se naš muzej stvarao, mi smo osećali podršku kako od stane žitelja Perma, tako i od lokalne vlasti, što na regionalnom, što na gradskom nivou. Predstavnici administracije su čak učestvovali u manifestacijama sećanja na žrtve represije“, rekla je ona za Sneg.tv.

Međutim, za skoro 20 godina posle stvaranja muzeja (i prelaska iz statusa privatnog u status državnog) sve jače se pojavljivao osećaj da se predstavnici vlasti sklanjaju od svega, što se tiče staljinističkog perioda istorije i uopšte teme političke represije.

„Za lokalne vlasti uopšte je karakteristično da streme da budu na oprezu i da pokušavaju da predosete promene, koje vode odozgo. Ponekad čak iako takve promene nisu zvanično iznešene, ali iskusni činovnici umeju da „čitaju sa usana“. Ja mislim da je inicijativa tverskog suda upravo iz te kategorije“, smatra Kursina.

Direktor muzeja dodaje da su, ne samo u Permu, nego i svuda po Rusiji, oprezni ne samo činovnici, nego i predstavnici mnogih javnih organizacija.

„Mi sve češće čujemo glasove „običnih građana“ u podršku podizanja spomenika Staljinu. Ali ako je neki broj „stihijskih staljinista“ uvek postojao u državi, sada se takvi glasovi čuju sa viših nivoa. Građani dobro osete sa koje strane duva vetar“, govori istoričar.

Spomenici Josifu Džugašviliju su sada postavljeni u desetak gradova Rusije, skoro svuda, na privatnim teritorijama. Njihov masovni rast je počeo 2010-tih godina.

U martu 2018. godine senator Ljudmila Narusova je predložila projekat zakona, koji izjednačuje staljinizam sa nacizmom. Međutim na blagoj nameri je to delo ostalo.

Radi se o tome, šta ljudi misle, kakav je život bio (pretpostavlja se mitološki) i kakav je on sada (realno), govori generalni direktor Ruskog centra za nivo života Vjačeslav Bobkov.

„Ljudi porede period kada je SSSR bio na vrhuncu svoje moći, kada se ceo svet prilagođavao njemu, sa današnjim periodom naše države. Šta danas ljudi vide oko sebe? Korupciju, gubitak Saveza, gubitak prestiža države u svetu. Ovaj gubitak se sve više oseti“, rekao je on.

„Osetna rehabilitacija“ staljinizma odgovara nacionalnim interesima Rusije u tom smislu u kom nju danas vide sadašnje vlasti države, ubeđen je generalni direktor fonda „Istorijsko sećanje“ Aleksandar Djukov.

„Osuda staljinizma automatski označava predaju pozicije Rusije na međunarodnoj areni u takvim oblastima, kao što su položaj ruskojezičnih stanovnika bivših sovjetskih republika; priznanje da je Pribaltik bio okupiran Sovjetskim Savezom i tako dalje“, rekao je on.

Priznanje pobede staljinizma i nacizma za Rusiju će imati katastrofalne posledice, ako što je raspad SSSR-a, naglašava istoričar.

„Nemoguće je podeliiti istoriju naše države na staljinistički period, poststaljinistički period i tako dalje, naša istorija je nedeljiva. Niko ne odriče da su se prestupi staljinizma dešavali: niko drugi, nego naš predsednik je otkrivao spomenik žrtvama političke represije. Ali jednačiti zločine nacizma sa zločinima staljinizma je uvredljivo za mnoge naše građane, zbog toga što su njihovi preci u njima učestvovali“, rekao je Djukov.

Izvor: sneg.tv.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име