Rok za predsednika: Da li je Putin spreman da ode?

0
11

Iz Ustava se može izbaciti deo „zaredom“ povodom roka, koji jedan čovek može da bude na poziciji predsednika.

Ovo je priznao predsednik RF Vladimir Putin za vreme svoje konferencije za štampu u četvrtak.

Sada je ta norma zabeležena u članu 81 Ustava: „Jedno isto lice ne može da bude na poziciji predsednika Ruske Federacije duže od dva roka zaredom“.

Agent sopstvenog uticaja

Ova izjava dokazuje da se u Kremlju razmatraju takve varijante narednog tranzita vlasti, pri kome Putin može formalno da ode, ali da očuva vlast, govori vice predsednik Centra političkih tehnologija Aleksej Makarkin.

„Za Putina očuvanje u Ustavu reči „dva roka zaredom“ sada nije aktuelno iz tog razloga. Njemu je svejedno koliko će rokova biti na poziciji predsednika njegov naslednik zbog toga što on za sebe traži takvu poziciju, koja zvanično ne bi podrazumevala da on utiče na politiku Rusije“, rekao je on za Sneg.tv.

Ali prvi varijanta koja pada na pamet je ponavljanje varijante iz 2008. godine sa premeštanjem Putina na poziciju premijera sa predajom njemu ključnih ovlašćenja, drugi put tako neće odigrati.

Ne može se dva puta ući u istu reku, naglašava politolog.

„Za Putina iz 2008. godine da presedi četiri godine u fotelji premijera nije izgledalo tako loše. Ali da sedi u tom mestu u 2024. godini neće biti baš udobno. Zbog toga do 2024. godine treba da se stvori tako neka dužnost koja će za Putina izgledati kao smanjenje njegovog statusa“, govori Makarkin.

„Problem 2024“ je upravo u tome što u strukturi ruske vlasti ima jako malo dužnosti, na koje bi se sadašnji predsednik mogao premestiti, a da ne izgubi formalni i faktički uticaj.

„Varijanti ima dve. Ili da u kinesko-kazahstanskom duhu bude na čelu Saveta Bezbednosti pri istovremenom kvalitetnom širenju ovlašćenja takvog organa. Ili da stvori neku savršeno novu dužnost, koja danas ne postoji uopšte: direktor Saveza Rusije i Belorusije, „lider nacije“ ili nešto tako“, govori Makarkin.

Iza tamnih kulisa

Uprkos izreci da mesto ne čini čoveka, a čovek mesto, kojim god autoritetom da se Putin koristi do 2024. godine, on ne može da izvuče mesto, koje bi bilo nedostojno njegove političke težine.

„U Kazahstanu kada je Nazarbajev odlučio da napusti poziciju predsednika, on nije mogao da obavlja bilo koju dužnost. Njegov autoritet to nikako nije poljuljalo. Ali morate se složiti, ako bi on postao ministar kulture, to bi bilo smešno“, govori Makarkin.

Jedino što se može tačno manje-više prognozirati jeste da se Putin neće složiti da bude neka vrsta „tamnog kardinala“, to jest, da bude iza kulisa upravljač nominalnog predsednika, a da nije na nekoj zvaničnoj poziciji, ubeđen je politikolog.

„Nominalnih predsednika, koji vrše ulogu sekretara realnih lidera, u svetu nema dovoljno. U Iranu predsednik je poslušni izvršilac volje Alija Hamneja. U Kazahstanu je novi predsednik u suštini potčinjeni direktoru Saveta Bezbednosti Nursultana Nazarbajeva“, napominje on.

Dolazeće godine u magli

Besmisleno je pretpostavljati ko će biti predsednik posle Putina barem do 2021. godine, kada se određuje sastav nove Državne Dume, smatra zamenik direktora Instituta istorije i politike MPGU Vladimir Šapovalov.

„Može se pokušati pogoditi koga Putin vidi kao svog naslednika, ali to ne treba nazivati ozbiljnom analitikom“, rekao je on za Sneg.tv.

Bilo koji građanin RF se može smatrati kandidatom za predsednika po nekim formalnim karakteristikama. Ali takve odluke se ne donose u svakom slučaju pet godina pre izbora, kada je neizvesno, kakva će biti politička i personalna konfiguracija vlasti u Rusiji.

Putin 31. decembra obeležava 20-godišnjicu svog nalaženja na državnoj vlasti (prvo u ulozi vršilaca dužnosti predsednika, a posle bez dodatka „v.d.“).

Izvor: sneg.tv.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име