„Cela epoha“: koliko se Rusija promenila za 20 godina Putina na vlasti

Izvor fotografije: kremlin.ru.

U prethodnoj godini ruski predsednik Vladimir Putin je obeležio dvadesetogodišnjicu na vlasti. 16. avgusta 1999. godine prvi predsednik RF Boris Jeljcin ga je postavio za premijera države, a nakon toga je Putin došao na mesto predsednika. „Ridus“ je pojasnio koliko se Rusija promenila za vreme Putinove vlasti.

Prema mišljenju politologa Alekseja Martinova, sadašnji predsednik države je upravo ono što se tražilo od strane ruskog društva u dalekoj 1999. godini.

„Kao prvo, Putin je obezbedio principijalno bolji kvalitet života. Ovo se vidi ne samo u povećanju prihoda, nego i u vraćanju poštovanja samom sebi kao narodu. Kao drugo, ljudi su se ponovo počeli osećati kao stanovnici velike države. Za nas je to veoma važno. Zbog toga, prema mom mišljenju, Vladimir Putin je suština predstave Rusa o tome kako oni treba da žive, kakav treba da bude nacionalni lider“, smatra stručnjak.

„Vlast Putina je cela epoha, dodao je Martinov. Nije reč o tom životu, na koji smo odavno navikli, kao na toplu vodu u stanu. Mi čak ni ne izveštavamo sebe o tome koliko se naša država za tih dvadeset godina promenila, koliko je u njoj postalo komfortno i bezbedno. Ovo je svojstvo ljudskog pamćenja, mi pamtimo samo lepo, a neprijatno odlazi negde na stranu.“

Ranije je „Ridus“ pisao da se za vreme dolaska Putina na vlast Rusija nalazila u dubokoj političkoj krizi. Pristalicama Jeljcina od onih demokrata koje su došle na vlast u 1991. godini bio je suprotstavljen moćni klan tadašnjeg premijera Jevgenija Primakova i gradonačelnika Moskve Jurija Luškova.

Aleksandar Chumichev/TASS.

Uz sve to dogodila se situacija na jugu države u 1999. godini. Istovremeno sa postavljanjem Putina na mesto premijera RF (umesto Primakova) došlo je do upada čečenskih terorista u Dagestan. Grupe boraca na čelu sa Šamiljem Basajevim su zauzele nekoliko sela i proširili „Deklaraciju o uspostavljanju Islamske Države Dagestan“. Uzimajući u obzir slabost federalne vlasti, koja je bila pod udarom dvorskih intriga, moglo je doći od potpunog sloma Rusije. Međutim, Putinu je uspeo da ne dozvoli takav scenario.

„Mi smo videli talentovanog organizatora, pametnog i voljnog političara, spremnog da preuzima odgovornost. To što su Dagestanci pod njegovim rukovodstvom konačno pobedili neprijatelja i zaštitili teritorijalnu celinu države zajedno sa našom vojskom, to je bio početak ogromnog rada za jačanje jedinstva ruske države i boljeg upravljanja državom, koje je kasnije bilo uspešno nastavljeno“, seća se bivši upravitelj Državnog Saveta Dagestana Magomedali Magomedov.

„U Čečeniji je divljao međunarodni terorizam, koji je postavio cilj da se pokida, uništi država. Međutim Vladimir Putin je imao dosta hrabrosti da uzme na sebe svu odgovornost za sudbinu Rusije, napisao je na svom Telegram kanalu sadašnji vođa Čečenije Ramzan Kadirov. On se odlično pokazao. Korak po korak je doveden red u svaku sferu. Zajedno sa prvim predsednikom Čečenske Republike, Herojem Rusije Ahmat-Hadži Kadirovim Vladimir Putin je uništio terorizam i očuvao celinu Rusije“.

Uskoro je Putin uspeo da se izbori i sa političkom krizom.

Tri dana nakon otstavke Jevgenija Primakova sa mesta premijera njega je posetila delegacija saradnika FSB i SVR na čelu sa Vladimirom Putinom, koji je tada bio sekretar Saveta bezbednosti.

Za zasluge u zaštiti državnosti Primakov je bio nagrađen oružjem. Tako je Putin pokazao Jevgeniju Maksimoviću i ostalim stanovnicima Olimpa da je radi budućnosti Rusije spreman da sarađuje sa svakim ko u tom momentu ima političku snagu. Ovo je bilo uslišano, i u državi je konačno nastupila dugoočekivana stabilnost.

26. marta 2000. godine Vladimir Putin je odneo ubedljivu pobedu na izborima za predsednika Rusije, kada je dobio 51,95% glasova birača. Od tog dana počinje njegov rad u svojstvu punopravne glave države.

Glavno postignuće Putina na mestu predsednika je, naravno, rast blagostanja Rusa. Prema podacima Rosstata, za 19 godina prosečna plata u RF je porasla za 17,7 puta, sa 79 američkih dolara (2000. godina) na 726 američkih dolara (2019. godina).

A, u februaru 2007. godine Vladimir Putin je održao u Nemačkoj poznati Minhenski govor. Ruski predsednik je postao prvi u svetu političar, koji je otvoreno rekao da je hegemonija SAD-a „ne samo neprihvatljiva za čovečanstvo, nego i uopšte nemoguća“.

Minhenski govor. Izvor fotografije: vk.com.

„Rusija je država sa istorijom dužom od hiljade godina, i praktično se uvek koristila privilegijom da sprovodi nezavisnu spoljnu politiku. Mi ne planiramo da menjamo tu tradiciju i danas“, rekao je Putin u Minhenu.

Vrhunac nezavisne spoljne politike Putina je postalo prisajedinjenje Krima Rusiji u 2014. godini.

Ulazak Krima u sastav Rusije je želja samih stanovnika Krima. U 2014. godini na vlast u Ukrajini u rezultatu državnog prevrata došli su predstavnici nacionalistički nastrojenih slojeva društva. Stanovnici Krima se nisu mirili sa time. U proleće iste godine je na poluostrvu održan referendum, tokom kojeg je većina stanovnika Krima iskazala da želi da se pripoji Rusiji. Moskva je izašla u susret, bez obzira na mišljenje SAD-a i EU-a.

„U Krimu je bila erupcija radosnih emocija. Pravo prolećne jačanje pozitive. Rusija se prema nama odnosi kao brižna majka, i mi smo već zaboravili tu državu, koja se ponašala kao zla maćeha“, izjavio je poslanik Državne Dume Republike Krima Ruslan Baljbek.

Rusija se pripajanjem Krima ponovo susrela sa međunarodnim ekonomskim sankcijama. Međutim država je uspela da te sankcije održi i da nastavi dalje da se razvija.

Danas Rusi ulaze u Novu godinu sa osećanjem povećanog optimizma. Njihovi prihodi, prema rečima politologa Pavla Danilina, nastavljaju da rastu, a još ljudi osećaju pozitivne promene u socijalnoj sferi.

Izvor: ridus.ru.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име