Žuri polako: Rusiji prognozirali stagnaciju do 2024. godine

U naredne četiri godine ruska ekonomija će nastaviti da raste dvostruko sporije od svetske privrede i suočiće se sa primetnim padom kursa rublja, predviđa međunarodna rejting agencija S&P.

Na kraju 2019. ruski BDP je, prema podacima agencije, dodao 1,3%. Ove godine će se rast ubrzati na 1,8%, ali ovaj nivo postaće plafon koji ekonomija neće moći da dostigne do 2023. godine, veruje S&P.

Prema prognozi S&P-a, do 2023. godine ruski BDP u dolarima ostaće 14% niži nego u 2014. godini. Analitičari kažu da će dolar 2023. koštati 74 rublje.

Nije hrana za konje
Oni ističu da, uprkos nekim očiglednim uspesima po formalnim kriterijuma, prisustvo nekih neplaniranih triliona rubalja u federalnoj „kasici“ ne konvertuje se u povećanje plata (ako to nisu plate bezbednosnih službenika i zvaničnika), penzije, obnovu infrastrukture (van Moskve) i druge projekte (ako to nisu megalomanski nacionalni projekti koji su takođe zaglavljeni u mestu).

Sa gledišta „prosečnog čoveka“, nemoguće je razumeti kako ne možete da pronađete na šta ćete potrošiti „višak“ novca kada se mostovi u zemlji ruše i pucaju vodovodne cevi uled dotrajalosti. Ali, postojeći sistem javnih nabavki i pravila budžeta ne omogućavaju predstavnicima izvršne vlasti na mestima da slobodno upravljaju sredstvima, objašnjava Vladimir Klimanov, direktor Instituta za reformu javnih finansija.

„O ovom problemu se aktivno razgovaralo prošle godine na Moskovskom finansijskom forumu; i Anton Siluanov i German Gref su na to ukazali. U pravilno delujućoj ekonomiji novac treba da nedostaje, jer sama logika razvoja zahteva stalnu finansijsku podršku. Višak novca alarmira ne toliko sam po sebi, već kao pokazatelj neprofesionalnog upravljanja javnim sredstvima, niske discipline, kao i nepravilnog prilagođavanja sistema javnih nabavki“,rekao je za Sneg.tv

„Vlada ne dozvoljava budžetske prihode za penzije ili popravke raspadajuće infrastrukture, ne zbog pohlepe, već zato što mora da izabere od dva zla manje, kaže direktor Istraživačko-finansijskog instituta Vladimir Nazarov.

„Da vidimo šta će se dogoditi ako vlada počne izdašno da troši budžetski prihod na izgradnju puteva, popravku mostova ili povećanje socijalnih davanja. Odmah – tačno za mesec dana – inflacija će toliko porasti da će blokirati sva ona dostignuća koja će se za kratko vreme postići, a stanovništvu i ekonomiji će postati još gore“,rekao je.

Vlada, u skladu sa budžetskim pravilom, najveći deo budžetskog suficita šalje u rezervni fond (pravilo ima presečnu liniju ekvivalentnu ceni nafte od 40 dolara po barelu).

„Što je veća razlika između nivoa preseka i stvarne cene nafte, to će više novca država morati da izdvoji u“ slamaricu“. Ako taj „višak“ novaca stavimo u opticaj, on će relativno ojačati rublju u odnosu na dolar, i kao rezultat toga, ruska ekonomija će imati napad „holandske bolesti“: naši proizvodi na svetskom tržištu postaće skuplji, a samim tim i manje konkurentni“, objašnjava ekonomista.

Giganti na staklenim nogama
Nacionalni projekti za 25 biliona rubalja, finansirani povećanjem PDV-a i penzijske reforme, biće nemoćni da ubrzaju ekonomiju do željenih 3%.

Sukob interesa može postati kočnica za infrastrukturne projekte, a osim toga, najavljene mere „samo u određenoj mjeri“ usmerene su na rešavanje strukturalnih problema, navodi S&P.

„Izvršitelji nacionalnog projekta pokazali su se profesionalno i nisu bili u stanju da „izmere težinu““, rekla je Natalija Akindinova, direktorica Razvojnog centra VŠE.

„Realizacija projekata ovakve širine je zadatak koji zahteva visok nivo profesionalne veštine, organizacioni talenat. Odnosno, ovo je problem javne uprave, neefikasnost birokratije. Teško je zamisliti da bi problem „kuda usmeriti novac“ mogao da nastane u privatnom sektoru“,rekla je za Sneg.tv

„Ruska ekonomija nije u zastoju jer vlada loše upravlja ili kabinet ima loše stručnjake. Stagnaciju izazivaju razlozi koji prevazilaze mogućnosti trenutne vlade,čak i da su svi tamo genijaci“, kaže Dmitrij Travin, profesor ekonomije na Evropskom univerzitetu (Sankt Peterburg).

„Vlada Ruske Federacije, bilo stara ili nova,ima mali i nezavidan izbor: ili „dati slabom“ (sažaliti se na sugrađane dodavanjem novca za kratkoročne troškove), ali potkopati dugoročne izglede ekonomije, ili držati budžetske rashode u strogim okvirima, prisiljavajući Ruse da sve uže zategnu pojaseve“,rekao je.

Ako se postojeća paradigma održi, samo će te okolnosti dozvoliti izlazak iz stagnacije nad kojom kabinet i nema kontrolu.

„To je nagli rast cene nafte za 200-300%, jer ruske vlasti nemaju druge resurse da obezbede rast -tj da spreče nekontrolisani kolaps „,naglašava stručnjak.

Izvor: sneg.tv

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име