I potonji će ostati poslednji: MMF je alarmiran rastućom socijalnom nejednakošću

Globalna ekonomija rizikuje povratak u Veliku depresiju 1930-ih usled socijalne nejednakosti i nestabilnosti finansijskog sektora. Na to je upozorila i šef MMF-a, Kristalina Georgieva.

Prema bugarskom ekonomisti, iako se jaz u ekonomskom razvoju između zemalja u poslednje dve decenije smanjio, proširio se unutar samih država.

Šefica MMF-a je , kao primer, navela Britaniju. U ovoj zemlji, 10 procenata najbogatijih građana poseduje skoro toliko, koliko i polovina manje imućnih ljudi.

Kao što je šefica MMF-a napomenula, finansijska nesigurnost će uticati ne samo na preduzeća, već i na pojedince, posebno imajući u vidu rastuću socijalnu nejednakost među građanima mnogih zemalja. Georgieva je rekla da prekomerno raslojavanje u društvu ometa rast, a takođe „može raspiriti populizam i političke preokrete“.

Rizik nije plemenita stvar


Ako je za verovati prognozi šefice MMF-a, Rusija je najbliža zoni rizika, pošto je nejednakost u Britaniji, koja je navedena kao primer, trivijalna u poređenju sa socijalnom nejednakošću u Rusiji, gde 3 odsto građana poseduje 89 odsto nacionalnog bogatstva (podaci 2018 godina).

Rusija je jedna od zemalja u kojoj se jaz između bogatih i siromašnih ne smanjuje, već se, naprotiv, uvećava. Nešto manje od 12% ruskih državljana prima mesečni prihod veći od 60 hiljada rubalja(1000 dolara).

Ali, istovremeno, broj dolarskih milionera u Rusiji u 2019. godini povećan je za 74 hiljade. Sada ih u zemlji ima 246 hiljada. Još 400 Rusa je prešlo prag od 50 miliona dolara. Takođe, 110 milijardera ima ruski pasoš.

Prema brzini kojom raste broj bogatih i super bogatih ljudi, Rusija je jedan od tri svetska lidera. Rusija se u 2019. godini našla samo iza Sjedinjenih Država (4.200 ljudi) i Brazila (800 ljudi).

Stići i prestići Indiju


„Ovaj proces čuva socijalnu nejednakost, jer ruši „socijalne liftove“ zahvaljujući kojima se različiti slojevi stanovništva mogu mešati i učiniti društvo manje-više homogenim“, kaže Aleksej Roščin, stručnjak iz Centra za političke tehnologije.

„U SSSR-u je takav lift bio stranačka karijera, ali, se podrazumevalo da nije nikome zatvoren. Na zapadu je danas takav lift (karijerni rast) privatna inicijativa koja omogućava, čak i običnom radniku iz Liverpula, da određenom brzinom dobije titulu sera. U našoj zemlji,“ tuneli“ kroz društvene slojeve brzo zarastu, ne ostavljajući nikakve zakonske mogućnosti da se predstavnici različitih socijalnih grupa kreću vertikalno“,rekao je.

To se izražava u činjenici da deca činovnika i oligarha idu na najbolje univerzitete, gotovo da čim se rode, za njih su rezervisani poslovi u strukturama gde rade njihovi roditelji,itd.
Za ljude izvan ovog kruga više nema mesta za „socijalni lift“.

Ekstremni primer takve neprobojne stratifikacije je Indija, koja je dovedena do krajnosti u obliku sistema kasta, uprkos svim formalnim znacima političke demokratije u ovoj zemlji.

„Ali, Indijci priznaju da su dostignuća njihove zemlje u naučnoj i tehničkoj sferi posledica postepene erozije kastinskog sistema, a ne njegovog postojanja. U Rusiji je, izgleda, u toku upravo suprotan proces, i on se nastavlja sa odobrenjem i direktnim učešćem države“,kaže Roščin.

Dovoljno je podsetiti se odluke ruskih vlasti, koja je izazvala negodovanje javnosti u 2018. godini, da daju povlastice milijarderima koji su se našli pod zapadnim sankcijama.

Kinezi imaju svoj ponos


Uzgred, očuvanje tako krute društvene strukture, nije svuda greh. Stoga je u „socijalističkoj“ Kini konsolidacija takve nejednakosti zvanična politika.

Od 2014. NRK koristi sistem „društvenog rejtinga“, u kojem se dodeljuju bonusi za društveno korisno ponašanje, ako govorimo jezikom ljudi iz auto osiguranja, i malusi za antisocijalno ponašanje.

Ako je stanovnik Kine vodio drugačiji način života od onog koji propisuje „moralni kodeks graditelja socijalizma sa kineskim karakteristikama“, on automatski prelazi u nižu kastu, iz koje izvući se će biti jednako teško kao Indusu iz kaste šudr da pređe u kastu brahmana.

Gini o tome nije ni sanjao


„Jaz u socijalno-ekonomskom položaju Rusa je, zaista,bezobrazno veliki, što je stalni izvor socijalne tenzije“, rekao je Oleg Stoljarov, zamenik generalnog direktora Međunarodnog centra za razvoj regiona.

„Najekstremniji primer takvog jaza je Moskva, gde se, prema zvaničnim podacima, nivo prihoda najsiromašnijih i najbogatijih stanovnika razlikuje 40 puta, ali u stvari, mislim, prelazi 100“,rekao je.

Ova neravnoteža se meri, takozvanim, Gini indeksom (po imenu autora, Italijana Corrado Gini, koji je taj pokazatelj predložio 1912. godine): pokazuje odnos prihoda 10% najsiromašnijih i 10% najbogatijih ljudi u zemlji.

Prema podacima CIA, Gini indeks za Rusiju je 41,2%

Prema sadašnjem sistemu u Rusiji, bogatiji (što znači više „radno intenzivni“) regioni rade poput usisavača, privlačeći radnu snagu iz regiona sa slabijim tržištem rada, a zajedno s tim i poreske prihode. Ovo dovodi do procesa za udžbenike da „bogati postaju bogatiji a, siromašni siromašniji“.


Izvor: sneg.tv

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име