Rusija će se rešiti uvozne elektronike, zamenivši je sa domaćom

Još jednom, pokušaće se da se ruska elektronska industrija vrati iz zaborava. Ruska vlada odobrila je strategiju razvoja industrije za period do 2030. godine koja će, prema rečima njenih autora, zemlji pružiti „globalno tehnološko liderstvo“.


Stići i prestići…
Prema dokumentu koji je potpisao premijer Mihail Mišustin, nakon 10 godina rusko tržište elektronike trebalo bi da bude popunjeno sa 60% domaće robe.
Strategija pokriva prilično širok spektar proizvoda: od procesora visokih performansi i integrisanih kola do robe široke potrošnje (telefoni, televizori itd.).
Rešenje problema, kako je zamislila vlada, trebalo bi da se sprovede u tri faze. U prvoj – 2020-2021.godina – domaći proizvodi će se aktivno promovisati na domaćem tržištu; drugoj – 2022-2025. godini – planira se izlaz na inostrano tržište uz pomoć i učešće stranih partnera; treća faza, prema Strategiji, „predviđa da se obezbedi vodeća pozicija industrije na perspektivnim tržištima i globalno tehnološko liderstvo“, uveličavajući izvoz do 12 milijardi dolara godišnje.


Zašto je to potrebno?

Na prvi pogled, takvo rešenje u savremenim uslovima izgleda prilično čudno. Globalno tržište elektronske opreme formirano je tokom više decenija i danas izgleda u potpunosti formirano i struktuirano u strogom skladu sa kanonima globalizacije i svetske podele rada.

Na ovo pitanje može biti nekoliko odgovora. Prvo, vlada mora ozbiljno razmotriti mogućnost dalje ekonomske izolacije zemlje iz različitih političkih razloga. U ovom slučaju, može biti blokiran pristup globalnom tržištu, ne samo komponenata već i daljeg razvoja, ruskim proizvođačima. Domaći proizvodi stvoreni u takvim uslovima zaostajaće za svetskim kvalitetom, ali će ,istovremeno, biti dostupni u Rusiji. Druga tačka je povezana sa verovatnom željom ruskih vlasti da sprovedu još jedan veliki nacionalni projekat, koji se može finansirati iz ogromnih akumuliranih rezervi. Činjenica da je Andrej Belousov, jedan od apologeta državnog kapitalizma, postao prvi potpredsednik vlade, svojevrsna je potvrda ove verzije.

Ne može se isključiti da je aktivni razvoj elektronske industrije aplikacija ideje masovne digitalizacije gotovo svih procesa, koji se odvijaju u zemlji i društvu, o kojima ruske vlasti danas aktivno govore. Za digitalizaciju će biti potrebna ogromna količina svih vrsta „pametne gvožđurije“koja se, očigledno, planira raditi u Rusiji.

Ali da li će se uspeti?

Danas je ovo najvažnije pitanje koje se može postaviti u trenutnim uslovima. Sa ekonomskog, naučnog i tehničkog stanovišta, Strategija otvara brojna pitanja. Još više njih nastaje ako se setimo prethodnog iskustva „proboja“ u industriji elektronike.

Prema rečima šefa analitičkog odeljenja kompanije AMarkets, Artjoma Deejeva , još 2015. godine, Ministarstvo industrije i trgovine predstavilo je program za razvoj elektronske i radioelektronske industrije.U planu realizacije bi udeo ruske visokotehnološke opreme do 2025. godine na tržištu trebao da iznosi 60%.

„Godine 2016, šef „Roselektronike“ Igor Kozlov, najavio je da će kompanija 2018. godine predstaviti svoju verziju IPhone-a za oko 130 dolara, a do 2020. obećao je da će u potpunosti zameniti elektroniku iz zemalja NATO-a“, podsetio je Artjom Deejev za „Ridus“. Njegov prethodnik Andrej Zverev je 2014. godine obećao da će se napraviti svemirski satelit u potpunosti sastavljen od ruskih komponenti, sposobnog da leti 15 godina.
Prema mišljenju stručnjaka, domaća elektronika će se stvarati od uvoznih komponenti još veoma dugo.

A, preduzeća, koja posluju u ovoj oblasti, nema dovoljno da bi se postigli ciljevi: sada u Rusiji ima oko 3 hiljade takvih proizvodnih kompanija. U Kini ih ima nekoliko desetina hiljada. „Srce ove industrije je proizvodnja procesora, ali samo 20 organizacija u Rusiji se time bavi“, kaže Deejev. – Naravno, sama činjenica usvajanja programa razvoja industrije na duži period je već mnogo. Ali, pravi uspesi zahtevaju vreme, novac i osoblje.
Sama ideja oživljavanja domaće elektronske industrije ima punu podršku u stručnom okruženju, međutim,gotovo niko ne veruje u mogućnost njene realizacije u bliskoj budućnosti.

„Cilj je s jedne strane dobar, a sa druge, nije baš realan, ako pogledate trenutno stanje stvari“ “, kaže Jegor Klopenko, tvorac ITLEADERS kluba rizičnog kapitala. -“ Svi ti ambiciozni planovi za 10 godina unapred, kao što je praksa pokazala, ne sprovode se. Na kraju krajeva, za 10 godina biće drugi ministarski sastav i u tome nema ništa loše. Već smo videli ruske tablete, ruske pametne telefone – i gde su oni sada?“
Prema mišljenju stručnjaka, bilo bi ispravnije praviti planove na godinu ili dve i i pažljivo pratiti postignute rezultate.

„Ako govorimo činjenično, Rusija je u ovom trenutku u velikom zaostajanju u tehnologijama vezanim za elektroniku u poređenju sa razvijenim zemljama, i pretpostavljam da će se za 10 godina taj jaz samo povećavati, jer trenutno ne postoje preduslovi za promene na ovom tržištu“ – rezimira Jegor Klopenko.

Savremena elektronska industrija širom sveta zasniva se na inovacijama i inicijativi pojedinaca koji ih generišu.Dakle, osim novca, ljudi, takođe, moraju biti sigurni da njihove ideje neće biti ukradene ili jednostavno „zakopane u pesku“.

„Budimo iskreni: svaki nezavisni startup koji se pojavi na tržištu u našoj zemlji, u narednim godinama pojaviće se na zapadu „, kaže Klopenko. “ Ovde je investiciona situacija takva da će mu biti prosto nemoguće razvijati se,privući strane investicije i pretendovati na međunarodno tržište . Iako se mogu, naravno, uvesti mere zabrane. Mogu se uvesti carine, naterati proizvođači koji žele da rade na ruskom tržištu da grade fabrike u Rusiji. Ali, to neće dati nikakve prednosti u pogledu tehnologije, a ekonomski efekat neće biti očigledan što se može videti na primeru auto-industrije“.


Izvor: ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име