Svadbe kao u filmovima Kusturice: koje su razlike između ruske i srpske tradicije?

0
10

U Srbiji nema di-džejeva ili voditelja na svadbama, ali živa muzika svira čitavo veče. Za proslave je uobičajeno da se sprema prase ili jagnje na ražnju , a najviše se proslavlja ,ne rođendan ili Nova godina, već slava. Nemanja Ivanović govorio je za „AiF-Jug“ ,objasnio kakav je to praznik i kako Srbi žive u Rusiji.

Zemlju asociraju sa Putinom


Nemanja Ivanović, zajedno sa ocem Zoranom i bratom Markom, radi u porodičnom restoranu. Preselili su se u Krasnodar pre četiri godine. Ali, poznanstvo Nemanje sa Rusijom počelo je ranije – 2012. godine je počeo da radi u Jekaterinburgu jer, u Srbiji su, kaže, plate niže, a hrana skuplja.
„Stigao sam početkom avgusta“ – priseća se Nemanja prvog utiska iz Rusije. “ I krajem meseca je počeo da pada sneg ,pa sam odmah otrčao da kupim zimsku odeću. Pored toga, ispostavilo se da ja ne znam tako dobro ruski jezik, iako sam u školi imao peticu, a učili smo ga od trećeg do osmog razreda. Mislim da je ruski jezik i sada obavezan predmet u našoj školi.“
Nemanja se sa osmehom seća-„kasnije se ispostavilo da je nastavnik ruskog radio u Rusiji kao građevinar, a da je diplomu kupio. Naravno, takav nastavnik je izbačen iz škole, ali to je bilo tek nakon što je uspeo da „ispredaje“ brojnim razredima.“

„Iz udžbenika smo upoznavali Moskvu sa njenim velikim lepim zgradama“, nastavlja Nemanja Ivanović. „I da se u Rusiji sve devojke zovu Maša, a momci Saša.“

Ivanovići su se 2015. godine preselili u Krasnodar. Ovaj grad je, priznaje Nemanja, izabran zbog životnog standarda – gde ljudi sebi mogu priuštiti odlazak u restoran.

„Neverovatno je da se u Srbiji živi lošije, ali kafići i restorani su uvek prepuni“, napominje Nemanja.

I od svih gradova koje su razmatrali- Moskva, Sankt Peterburg, Jekaterinburg, Njižnji Tagil – glavni grad Kubanja pokazao se najtoplijim.I to što ima more, takođe, je plus.

Obično je na venčanje u Srbiji pozvano 500-600 ljudi.
„U Srbiji je Krasnodar poznat onima koji gledaju fudbal i košarku, odnosno 90% muškaraca“, kaže Nemanja. – A, devojke ne prate sport i obično nisu čule ništa o gradu. Ovde idem na fudbal, na košarku. Kada je trener PBC Lokomotiv-Kubanj bio Srbin Saša Obradović, on i igrači bili su naši česti gosti. “

Kod kuće, prema Nemanji Ivanoviću, vole Ruse. Čak postoji izreka: „Bog je na nebu, a Rusija je na zemlji.“ Usput, Srbi često vezuju ime vaše zemlje sa prezimenom predsednika – tako se poštuje Putin. Pa, ako saznaju da je gost iz Rusije, grle ga, vode u posetu, časte ga šljivovicom. I u Rusiji se Srbi sreću sa istim gostoprimstvom.“

“ Pitaće te nešto na ulici, odgovorićes sa naglaskom, saznaće da si Srbin – i zagrliti te“, smeška se Nemanja. „Jednom su me tako odvukli u bar, iako sam išao iz smene, umoran, odbio sam najbolje što sam mogao. Ali,na kraju, nisam uspeo – morao sam da odem. „
Na svadbi uživa 600 gostiju
Marko i Nemanja našli su neveste u Rusiji, braća su se venčala istog dana – u Srbiji.

„Imali smo malu svadbu, samo 180 gostiju“, kaže Nemanja. „A,оbično se 500-600 ljudi okupi na proslavi.“

Tradicije venčanja u Rusiji i Srbiji, s jedne strane, slične su: u obe zemlje se mlada otkupljuje, cipela se krade sa njene noge. S druge strane, one se značajno razlikuju. Na primer, u Srbiji mladić mora da puca u jabuku i da je obori, pre nego što kupi mladu, kako bi dokazao da može da zaštiti svoju porodicu. Oružje? Ako je nekome ostalo posle rata, ako ne, od mnogobrojnih gostiju uvek će se negde naći vojnik ili policajac.
„Na našim venčanjima nema di-džeja i voditelja- samo živi orkestar od najmanje sedam ljudi“, nastavlja Nemanja kao da opisuje film Emira Kusturice. „Muzičari sviraju od pet popodne do dva uveče sa kraćom pauzom -da nesto pojedu.“
U Rusiji na svadbama prodaju gostima prvi komad svadbene torte, održavaju se razna takmičenja, u Srbiji toga nema. Glavno jelo na bilo kojoj proslavi je prase ili jagnje na ražnju. Dok se meso prži, gosti se zabavljaju, piju pivo, rakiju od šljive (ovo žestoko piće u Srbiji se pravi od različitog voća, ali šljiva je najčešća). Takođe, tradicionalna jela su Karađorđrva šnicla (nazvan po vođi Prvog srpskog ustanka protiv Osmanskog carstva, utemeljitelju dinastije Karađorđević, Đorđu Petroviću Karađorđu), ćevapčići – kobasice od mlevenog mesa i pljeskavica.

„Izgleda kao kotleta, ali mi je pravimo samo od mesa, bez dodavanja hleba, prezle, iznutrica“, objašnjava Nemanja. „Samo goveđa plećka ili pomešana sa svinjetinom.“

Sve ovo poslužuje se na stolu sa šopskom salatom – sve balkanske zemlje pretenduju na pravo da je smatraju svojom: Srbija, Hrvatska, Bugarska. Ova salata je po sastavu slična grčkoj, samo se masline ne stavljaju u nju, a sir se renda.


Svako ima svoju slavu


Glavni praznik u bilo kojoj srpskoj porodici je slava (naziva se još i krsna slava,krsno ime, sveta). To je dan svetog, nebeskog zaštitnika – i svaka porodica ima svog svetitelja. Na ovaj dan je uobičajeno da pozovete mnogo gostiju, da priredite veliku gozbu. Ivanović slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, čiji dan sećanja pada na 19. decembar.

„A tada još traje post koji nameće svoje zahteve, pa pripremamo jela od povrća, ribe“, kaže Nemanja.
„Doček Nove godine u Srbiji se ne slavi u takvim razmerama kao u Rusiji. Štaviše, slavi se 31. decembra od skoro – pre toga se slavilo po starom kalendaru, 13. januara. A, ranije doček Nove godine je bio, uopšte , zabranjen.“ Nemanja Ivanović se seća priče o tome kako je njegov otac priredio slavlje 13. januara, ali je došla policija.
„Otac je rekao da slavi rođendan, ali policija nije poverovala i tražili su dokumenta“, smeje se Nemanja. „Morao je da ih pokaže a,tamo je bilo napisano- deseti avgust. Sećam se kako im je otac rekao: „Pa šta? Moja stvar, kada hoću, onda i slavim svoj rođendan. „“

Kada muškarac dobije dete, dolaze mu prijatelji i cepaju majicu na mladom ocu, koju potom čuvaju kao uspomenu.

Za četiri godine života u Krasnodaru, Nemanja Ivanović oseća se kao svoj, ali navikavanje na gužve u Krasnodaru nije tako jednostavno.

Ako osoba u Srbiji nije naročito radila, zašto bi išla u Rusiju?


„Kada ljudi pričaju o saobraćajnim gužvama u Beogradu, to me zasmeje, jer u poređenju sa Krasnodarom, svi tamo se kreću savršeno, a smatraju da je gužva kada polako idu“, kaže Nemanja.“Da, i automobili na ulici su različiti – u Srbiji je uobičajena stvar da se na ulici vide automobili iz šezdesetih. Smatra se da su najpouzdaniji, tako da s godinama samo dobijaju na ceni „Nemci“stari 20-30 godina.“

Kako govori Nemanja Ivanović, u domovini ga ljudi, najčešće, pitaju jedno te isto: „Kako je u Rusiji? Ima li posla? Možda i ja da se preselim? „

„Svima odgovaram drugačije – ako neko u Srbiji nije naročito radio, zašto bi onda dolazio u Rusiju da radi „, kaže Nemanja.


Izvor: kuban.aif.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име